Policističnog bubrega hipertenzija, Poštujte ih: 8 zlatnih pravila da vaši bubrezi ne otkažu i da budu zdravi

Kod osoba sa policističnim bubrezima, oni postaju uvećani sa više cista koje ometaju normalnu bubrežnu funkciju.

Bolest policističnih bubrega

To ponekad može da dovede do otkazivanja bubrega i potrebe za dijalizom ili transplantacijom bubrega. Postoje dva glavna oblika bolesti policističnih bubrega: autozomalna dominantna bolest policističnih bubrega i autozomalna recesivna bolest policističnih bubrega. Autozomalna dominantna bolest policističnih bubrega ADBPB je čest poremećaj koji se javlja kod 1 na svakih do osoba. Autozomalno dominantna znači da postoji rizik od 50 procenata da će roditelj preneti mutiran gen na policističnog bubrega hipertenzija.

Autozomalna recesivna bolest policističnih bubrega ARBPB, nazvana još i dečja bolest policističnih bubrega se obično dijagnostikuje još kod beba, iako blaži oblici mogu da se dijagnostikuju kasnije tokom detinjstva policističnog bubrega hipertenzija u pubertetu.

Procenjena incidenca je 1 u 10, do 20, osoba.

Autozomalna recesivna znači da mutiran gen mora da bude prisutan kod oba roditelja; osoba koja ima samo jedan mutiran gen je nosilac. Policističnog bubrega hipertenzija su oba policističnog bubrega hipertenzija nosioci svaki ima po jednu normalnu i jednu abnormalnu kopiju genapostoji šansa od 25 posto da će dete naslediti mutiran gen od svakog roditelja i da će oboleti.

Preostalih 15 procenata ima defekt koji pogađa gen na hromozomu 4; to se zove BPB2 bolest. U nekim slučajevima nije moguće odrediti koji je gen mutirao. To u 10 posto slučajeva predstavlja novu mutaciju gena. Često se, naročito u porodicama bez BPB1, radi o bolesti koja sporo napreduje policističnog bubrega hipertenzija nikada ne dovede do pojave simptoma.

Ciste i otkazivanje bubrega protokol liječenja hipertenzije ranije u slučaju PKD1 bolesti; prosečna starost kada nastane poslednji stadijum bolesti bubrega odnosno kada su potrebni dijaliza ili transplantacija je oko 57 godina kod PKD1 bolesti i 69 kod ne-PKD1 bolesti. Osnovna jedinica bubrega je nefron, a svaki bubreg ima oko milion nefrona. Svaki nefron se sastoji od glomerulusa, skupa vrlo malih arterija izmešanih sa tubulama.

Glomerule i tubule zajedno filtriraju otpadne materije iz krvotoka i izbacuju ih policističnog bubrega hipertenzija urina. Tubula se vremenom uvećava, obično usled nagomilavanja tečnosti u cisti. Ćelije koje čine cistu se umnožavaju i ona policističnog bubrega hipertenzija.

Свежие записи

Mogu da se jave i hipertenzije visok stupanj posledice policističnog bubrega hipertenzija što su visok krvni pritisak, infekcija bubrega, krv u urinu hematurija i kamenje u bubrezima. Bol u krstima i stomaku takođe je moguć.

Otkazivanje bubrega — Otkazivanje bubrega dovoljno teško da zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega naziva se poslednji stadijum bolesti bubrega ESRD.

Verovatnoća potrebe za dijalizom kod osoba sa ADBPB se procenjuje na manje od 2 procenta kod osoba mlađih od 40 godina i povećava se na 50 do 75 procenata do starosti od 70 do 75 godina. Faktori rizika — Rizik od nastanka policističnog bubrega hipertenzija bolesti bubrega prekursor poslednjeg stadijuma bolesti bubrega kod ADBPB zavisi od velikog broja faktora rizika. Faktori koji povećavaju rizik su mlađe doba prilikom dijagnoze, muški pol, postojanje BPB1, česte epizode vidljive krvi u urinu, visok krvni pritisak i uvećani bubrezi.

Postojanje više od jednog faktora rizika dodatno povećava rizik od pogoršanja bolesti bubrega kako god muškaraca, policističnog bubrega hipertenzija i kod žena.

Visoki krvni pritisak — Visoki krvni pritisak se često javlja u slučaju autozomalne dominantne bolesti policističnih bubrega ADBPB i dijagnostikuje se kod 60 do 70 procenata pacijenata. Često se dijagnostikuje rano tokom toka bolesti, pre bilo kog znaka otkazivanja bubrega. Infekcija može da zahvata bubreg ili cistu.

Analiza mokraće

U slučaju infekcije ciste nisu svi antibiotici podjednako delotvorni. Kako nije lako odrediti mesto infekcije, većina lekara će preporučiti oralni antibiotik koji može da prodre u cistu.

Neki pacijenti sa vrlo visokom temperaturom ili teškim bolom moraju da se tretiraju intravenski primenjenim antibioticima. Krv u urinu — Hematurija krv u urinu se javlja kod 35 do 50 procenata pacijenata sa ADBPB i može da bude prvi znak bolesti. Sa hematurijom, urin može da bude roze ili crvene boje.

• Smješteni su u srednjem dijelu trbušne šupljine abdomenuiza crijeva, sa svake strane kralježnice, a prekriveni su potrbušnicom peritoneumom.
• Zanimljivosti i savjeti -
• Ako pacijent nema visoki tlak, a funkcionalnost bubrega je na stabilnoj razini, prognoza patologije je povoljna.
• Rauwolfia serpentina hipertenzije
• Hipertenzija, primarna i sekundarna prevencija
• NARODNI ZDRAVSTVENI LIST

Česte su ponovljene epizode hematurije. Hematuriju obično uzrokuje krvarenje u cisti usled njene rupture, što je posledica infekcije urinarnog trakta ili većeg napora; krvarenje može da uzrokuje bol sa strane donjeg dela leđa bol u krstima.

Pacijenti sa ADBPB mogu da razviju i kamenje u buburezima, što takođe može da dovede do hematurije i policističnog bubrega hipertenzija u bokovima. Hematurija povezana sa rupturom cisti obično prestaje nakon dva do sedam dana.

Tretman obično podrazumeva odmaranje i unos veće količine tečnosti dok krvarenje ne prestane. Ako krvarenje ne prestane sa odmorom u krevetu i unosom veće policističnog bubrega hipertenzija tečnosti, možda će biti potrebna terapija za zaustavljanje krvarenja. Kamenje u buburezima — Kamenje u bubrezima se javlja kod oko 20 procenata osoba sa policističnim bubrezima. Kamenje u policističnog bubrega hipertenzija može da uzrokuje bol, a ponekad može prevencija hipertenzije injekcija blokira put urina bez simptoma.

Cista otežava hirurško uklanjanje kamena policističnog bubrega hipertenzija upotrebu talasnih šokova za njegovo razbijanje ekstrakorporalna terapija talasnih šokova litotripsija ili ESWL. Bol u krstima i stomaku — Pacijenti sa autozomalnom dominantnom bolesti policističnih bubrega ADBPB često osećaju bol u stomaku i policističnog bubrega hipertenzija koji nije povezan sa infekcijom, krvarenjem u cisti ili kamenom.

Nasuprot tome, iznenadni bol je češće posledica krvarenja ili infekcije u cisti, uvrtanjem bubrega ili kamenom u bubregu. Većini osoba sa upornim, tupim bolom u stomaku ili krstima obično nije potrebna terapija; često se preporučuju analgetici kao što je acetaminofen. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen se takođe ponekad preporučuju, iako pacijenti sa policističnim bubrezima treba da se konsultuju sa lekarom o prednostima i rizicima NSAIL-a pre nego što počnu da ih koriste.

Bolest policističnih bubrega

NSAIL se ne preporučuju kada je bubrežna policističnog bubrega hipertenzija redukovana. Neke osobe imaju bol dovoljno uporan da ograniči njihovo svakodnevno funkcionisanje.

Cistična bolest bubrega u sindromima malformacije Policistična bolest bubrega Policistična nefropatija je nasljedno stvaranje bubrežnih cista koje dovodi do postupnog uvećanja oba bubrega i ponekad progredira do uremije. Gotovo svi oblici su posljedica obiteljske genetske mutacije. Javljaju se bolovi u slabinama i u trbuhu, hematurija i hipertenzija. Dijagnoza se postavlja CT ili UZ pretragom. Liječenje je do uremije simptomatsko, a nakon toga nadomjesno.

Težak bol se obično procenjuje ultrazvukom kako policističnog bubrega hipertenzija se videlo da li u bolnom delu postoji velika cista. Ako postoji, moguće je uvesti iglu u cistu uz pomoć ultrazvuka i izvući tečnost iz nje.

Свежие комментарии

Većina pacijenata oseti smanjenje bola policističnog bubrega hipertenzija dreniranja. Međutim, bol se obično javlja ponovo i ponekad je potrebna operacija kako bi se umanjio pritisak ciste. Za te komplikacije se smatra da nastaju usled iste abnormalnosti odgovorne za formiranje cisti u bubrezima. Cerebralna aneurizma — Najteža komplikacija bolesti policističnih bubrega je cerebralna ili moždana aneurizma policističnog bubrega hipertenzija krvnog suda zbog slabljenja njegovog zida.

Aneurizme mogu da puknu i dovedu do krvarenja u mozgu. Ako se ne tretira brzo, krvarenje može da uzrokuje ireverzibilna oštećenja mozga ili smrt. Najčešći simptom krvarenja je nagla, teška glavobolja, često praćena mučninom i povraćanjem. Oko 4 procenata mladih odraslih osoba sa ADBPB može da ima aneurizme u mozgu, a frekvencija se povećava sa starošću za oko 10 procenata.

• Bubrežne ciste Svibanj 25, Tonko Gulin dr.
• Policistični bubrezi · Poliklinika Intertim
• Oporavak od hipertenzije 3 tjedna
• No, to ne mora biti tako jer, kad je o bubrezima riječ, postoje mjere prevencije kojima bi se broj novooboljelih mogao znatno smanjiti.
• Dijabetes i visoki tlak najčešći krivci za bolesti bubrega - Jutarnji List
• Najkorisniji hipertenzija proizvod
• Hipertenzija s policističnom bolesti bubrega, što učiniti, liječenje

Osobe sa porodičnom istorijom cerebralne aneurizme ili moždanim krvarenjem imaju najveći rizik od formiranja aneurizme. Kod visokorizičnih pacijenata preporučuje se rana dijagnoza cerebralne aneurizme.

Testiranje traženje aneurizme se obično izvodi pomoću različitih skenera kao što su CT skener ili angiografija magnetnom rezonancom MRA. Trenutno, rutinsko testiranje se preporučuje samo u slučaju visokorizičnih pacijenata kao što su pacijenti koji su već imali rupturu aneurizme, pacijenti sa porodičnom istorijom moždanog krvarenja, pacijenti policističnog bubrega hipertenzija upozoravajućim simptomima, ili pacijenti sa visoko rizičnim zanimanjem npr.

Ispitivanje pacijenata sa niskim rizikom se ne preporučuje jer su aneurizme retke u toj grupi, policističnog bubrega hipertenzija većina otkrivenih aneurizmi ima mali rizik od pucanja.

Pored toga, postoji rizik od teških neuroloških komplikacija povezanih sa korektivnom operacijom; to znači da je rizik od otklanjanja aneurizme veći od koristi izbegavanja njene rupture. Zbog toga policističnog bubrega hipertenzija pacijenata sa niskim rizikom ne bi imala koristi od pronalaska aneurizme, naročito jer se operacija malih aneurizmi ne preporučuje. Aneurizme koje su veće od 7 do 10 mm imaju veliki rizik od pucanja do 2 procenata gorišnje.

Cerebralne aneurizme te veličine i one koje uzrokuju simptome mogu da se koriguju operacijom ili procedurom kojom se postavlja kalem unutar aneurizme koji redukuje opasnost od pucanja. Manje aneurizme koje ne uzrokuju simptome ređe pucaju i ne koriguju se rutinski, osim kod pacijenata sa istorijom krvarenja. Ciste u jetri — Ciste u jetri su česte kod osoba policističnog bubrega hipertenzija autozomalno dominantnom bolesti policističnih bubrega ADBPBsa pogođenih 30 do 40 procenata pacijenata mlađih policističnog bubrega hipertenzija 30 godina do više od 80 do 90 procenata osoba starijih od policističnog bubrega hipertenzija godina.

Zabolotny konstantin borisovich hipertenzije u jetri su češće kod osoba sa uznapredovalom hroničnom bolesti bubrega. Iako je incidenca bolesti policistične jetre slična kod muškaraca i žena, vrlo velike ciste se javljaju isključivo samo kod žena i češće su kod žena koje su imale više trudnoća.

Većina pacijenata sa cistama u jetri nema simptome i ima normalnu ili skoro normalnu funkciju jetre. Većina pacijenata sa policističnog bubrega hipertenzija srčanih zalistaka nema simptome i nije im potrebna terapija.

Međutim, bolest srčanih zalistaka može tokom vremena da se pogorša i postane dovoljno teška da bude potrebna njihova zamena.

Policistični bubrezi

Divertikulumi kolona — Divertikulum je džep policističnog bubrega hipertenzija ka spolja koji može da nastane u zidu kolona, naročito na mestu na kome u njega ulazi krvni sud. Divertikulozis označava prisustvo divertikuluma u kolonu; divertikulitis se odnosi na inflamaciju divertikuluma. Osobe sa autozomalno dominantnom bolesti policističnih bubrega ADBPB imaju povećanu verovatnoću od komplikacija divertikuluma u kolonu, naročito nakon transplantacije bubrega.

Simptomi divertikulitisa obuhvataju abdominalni bol koji može da bude sličan bolu uzrokovanom cistama u bubrezimadijareju i krv u stolici. Osobama sa bolesti divertikuluma koje nemaju simptome nije potreban specifičan tretman.

Bolest policističnih bubrega - Cistitis - February

Tretman divertikulitisa zavisi od težine simptoma i kliničkih nalaza. Hernije abdominalnog zida — Hernija se javlja tamo gde su mišići oslabljeni. Deo može da bude istaknut ako ga pritiskaju organi iza mišića, naročito ako osoba poveća pritisak na stomak na policističnog bubrega hipertenzija tokom kašlja ili dok nosi težak teret. Kile abdominalnog zida su relativno česte i pogađaju oko 45 procenata pacijenata sa autozomalno dominantnom bolesti policističnih bubrega ADBPB.